Rad­ni­ci sa Ce­ti­nja ni­je­su se na­da­li da će od naj­ve­će fa­bri­ke u nji­ho­vom gra­du, Obod, ko­ja je osno­va­na 23. fe­bru­a­ra dav­ne 1953. go­di­ne, 63 go­di­ne ka­sni­je osta­ti sa­mo ru­še­vi­ne, a da će biv­ši za­po­sle­ni pri­ma­nja, po­ve­zi­va­nje rad­nog sta­ža i ot­prem­ni­ne tra­ži­ti pred su­do­vi­ma. Ne­ka­da­šnja Elek­tro­in­du­stri­ja Obod pr­vo­bit­no je pro­iz­vo­di­la sa­pu­ne, pa­ste za ci­pe­le, dok je ne­što ka­sni­je uve­de­na i pro­iz­vod­nja flu­o­ro­scent­nih svje­tilj­ki, za­tim fri­ži­de­ra i kom­bi­no­va­nih hlad­nja­ka. Pre­ma ri­je­či­ma pred­stav­ni­ka biv­ših za­po­sle­nih Dra­ga Ba­no­vi­ća, fa­bri­ka je ne­ka­da za­po­šlja­va­la 4.200 rad­ni­ka, dok ve­ći­na njih da­nas ne­ma da se pre­hra­ni.
On je ka­zao da ne­ma ku­će u Cr­noj Go­ri i re­gi­o­nu da ni­je ima­la bar je­dan pro­iz­vod iz fa­bri­ke Obod, ko­ji su bi­li bes­pre­kor­nog kva­li­te­ta. Ba­no­vić je ka­zao da su se Obo­do­vi pro­iz­vo­di ne­ka­da iz­vo­zi­li na tr­ži­šte 12 evrop­skih ze­ma­lja.
– Taj po­da­tak do­volj­no go­vo­ri o kva­li­te­tu pro­iz­vo­da ko­ji su iz­la­zi­li iz fa­bri­ke Obod. Go­to­vo da ne­ma gra­đa­ni­na ko­ji ne­će po­tvr­di­ti ove mo­je ri­je­či – re­kao je Ba­no­vić.
Ba­no­vić je pod­sje­tio na iz­ja­vu pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ko­ji je pri­li­kom po­sje­te Ce­ti­nju 1996. go­di­ne re­kao „da ne­ma Obo­da, po­no­vo bi ga gra­di­li”.
– Me­đu­tim, sa­da taj isti pre­mi­jer ne­će da nas pri­mi, da se sa­sta­ne i po­pri­ča sa na­ma. Od tog Obo­da da­nas ni­je osta­lo ni­šta, dok na­ši rad­ni­ci ne­ma­ju ni da se pre­hra­ne. Oni ko­ji ni­šta iz Obo­da ni­je­su do­bi­li tra­že 500 eura za sva­ku go­di­nu i po­ve­zi­va­nje rad­nog sta­ža od 1998. do 2003. go­di­ne. Me­đu­tim, ni­je­dan od nji­ho­vih za­htje­va ni­je do­bio svje­tlo od nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja. Umje­sto da Obod dan osni­va­nja sla­vi u pu­nom sja­ju, da­nas ima­mo pred­u­ze­će u ko­je je uve­den ste­čaj, ko­je je uni­šte­no, a ne znam či­jom vo­ljom – re­kao je Ba­no­vić.
On je ka­zao da je Obod bio no­si­lac pri­vre­de Ce­ti­nja.
– Sa ga­še­njem Obo­da uga­si­lo se i Ce­ti­nje. Na­rod vi­še ne­ma gdje da se za­po­sli. Ina­če, po­red Ce­ti­nja­na Obod je za­po­šlja­vao rad­ni­ke iz ci­je­le Cr­ne Go­re, pa je bi­lo pre­ko hi­lja­du i po rad­ni­ka iz Pla­va, Plu­ži­na, Ro­ža­ja, Bi­je­log Po­lja. Obod je bio maj­ka. Me­đu­tim, ka­da je pred­u­ze­će tran­sfor­mi­sa­no u ak­ci­o­nar­ska dru­štva i ka­da je fon­do­vi­ma da­ta dža­be imo­vi­na fa­bri­ka je uni­šte­na. U Obod je uve­den ste­čaj zbog du­ga od 130 hi­lja­da eura Elek­tro­pri­vre­di i svi zna­mo da je to bi­lo na­mjer­no – re­kao je Ba­no­vić.
Član Op­štin­skog od­bo­ra Ce­ti­nje Gra­đan­skog po­kre­ta URA Fi­lip Adžić re­kao je da je obod­ska pri­ča za­pra­vo sa­mo obra­zac ko­ji pred­sta­vlja osnov po­ni­ža­va­nja i raz­grad­nje cr­no­gor­ske pri­vre­de, a sve pod okri­ljem de­ma­go­gi­je o pri­va­ti­za­ci­ja­ma i tka­njem mi­to­va o ugro­že­no­sti su­ve­re­ni­te­ta.
– Pro­la­ze­ći po­red Obo­da, na dan ka­da je osno­van umje­sto ne­la­go­de, ko­ju obič­no osje­ćam, ja­vlja se i do­za bi­je­sa, jer upra­vo je Obod ono što sim­bo­li­zu­je dva­de­set­pe­to­go­di­šnje či­nje­nje vla­da­ju­će par­ti­je. Od stu­ba ce­tinj­ske pri­vre­de na­pra­vi­li su ru­i­nu, a od za­do­volj­nih rad­ni­ka so­ci­ja­lu. Ne­moj­te se ču­di­ti mom iz­u­zet­no emo­tiv­nom od­no­su pre­ma ne­ka­da­šnjem gi­gan­tu, ka­kav je to za­i­sta bio Obod. Do­volj­no je re­ći da go­to­vo ne po­sto­ji ce­tinj­ska fa­mi­li­ja ko­ja ni­je ima­la ma­kar jed­nog za­po­sle­nog u toj fa­bri­ci, što zna­či da ne po­sto­ji Ce­ti­nja­nin ko­ji se dje­li­mič­no ili u pot­pu­no­sti ni­je po­di­zao za­hva­lju­ju­ći Obo­du – re­kao je Adžić.
B.Ma.


Spri­je­či­ti ru­ši­te­lje

Adžić je re­kao da mla­đe ge­ne­ra­ci­je ni­je­su mo­gle spri­je­či­ti vlast da uni­šti Obod, ali ih mo­gu spri­je­či­ti da na­sta­ve sa uni­šta­va­njem osta­lih fa­bri­ka.
– Mi ko­ji zbog svo­jih go­di­na ni­je­smo mo­gli uče­stvo­va­ti u nje­go­vom spa­sa­va­nju, naj­ma­nje što mo­že­mo ura­di­ti je po­di­ći glas na ne­prav­du ko­ju ovi rad­ni­ci to­li­ki niz go­di­na tr­pe, vje­ru­ju­ći u la­ži i obe­ća­nja ko­je vla­da­ju­ća struk­tu­ra po pra­vi­lu ser­vi­ra pred sva­ke iz­bo­re – oci­je­nio je Adžić.